Chernobyl (2019)

Svi zaljubljenici u pokretne slike su očekivali da HBO na male ekrane donese hit seriju koja će obeležiti 2019. godinu. Prirodno, na osnovu prethodnih sezona, očekivalo se da Game of Thrones sa svojom finalnom sezonom obezbedi titulu najkvalitetnijeg serijskog programa. Dok je finalna sezona Game of Thrones razočarala fanove i nije uspela da na pravi način zaokruži fenomenalnu priču jedna druga okupirala gledaoce – Chernobyl.

Serija Chernobyl kroz pet epizoda nas podseća na najveću nuklearnu katastrofu u istoriji čovečanstva koja se dogodila 26. aprila 1986. godine u nuklearnoj elektrani Vladimir Ilič Lenjin. Elektrana je smeštena kod grada Pripjat na 14 kilometara od grada Černobila i na 16 kilometara od Ukrainsko-Beloruske granice. Svaka od epizoda nas vodi cilju da saznamo kako je moguće da RBMK reaktor (Реактор большой мощности канальный – Reaktor sa visokom snagom kanalnog tipa) može da eksplodira, jer su naučnici tog vremena smatrli da je to nemoguće.

Chernobyl nas vraća u doba Sovjetskog saveza i pokušava da nam prikaže to društvo u kome je partijska reč zakon, a subordinacija apsolutna. Svako onaj ko pokuša da „iskoči“ iz tog utabanog sistema bivao je skrajnut ili označen kao suvišan. Najveći utisak ostavlja preobraženje Valerija Legasova (Jared Harris) od besa zbog indolentnosti partijskih funkcionera  do poniznosti i straha na pomen da se suprotstavlja partijskom izveštaju kada se obraća partijskom vrhu i Gorbačovu u pokušaju da ih ubedi da izveštaj o minimalnoj šteti nije tačan. Nadobudnost i oholost partijskih vlastodržaca izuzetno je prikazana u sceni gde Legasov pod pretnjom da će biti izbačen iz helikoptera u letu objašnjava ministru Borisu Šerbini (Stellan Skarsgard) u 2 minuta kako radi nuklearni reaktor na šta on odgovara – „Dobro. Znam kako radi nuklearni reaktor. Više mi niste potrebni“. Tako postavši ekspert za nuklearne reaktore, u 2 minuta, naređuje pilotu helikoptera da leti tačno iznad jezgra reaktora i na taj način direktno ugrožava svoj život i život cele posade.

Partokratiju na delu vidimo i u sceni kada Ulana Homjuk (Emily Watson) iz Instituta za nuklearnu energetiku Belorusije (izmišljen lik koji predstavlja sve naučnike koji su radili uz Legasova na sanaciji katastrofe) pokušava da sekretaru Beloruske komunističke partije predstavi opasnost i potrebu za hitnim reakcijama. Na opasku Ulane – „Ja sam nuklearni fizičar. Vi ste na mesto sekretara došli iz fabrike cipela“, partiokrata odgovara – „Da, radio sam u fabrici cipela. Ali sada sam glavni“.

Chernobyl osvaja gledaoce jer prikazuje borbu „malih“ ljudi, rudara, ronioca, vojnika koji svesno rizikuju svoj život da bi sprečili da se radijacija proširi na ceo Evropski kontinent pa i planetu. Scenarista Craig Mazin i reditelj Johan Renck se nisu ni trenutka ustučavali da u potpunosti prikažu patnju, bol i očaj kako onih koji su umirali od izloženosti radijaciji tako i onih koji su morali da napuste svoje rodno mesto, svoj dom. Priča se fokusira na stradanje vatrogasca Vasilija Ignjatenka (Adam Nagaitis) i njegove supruge Ljudmile (Jessie Buckley), ali se kroz njihovu patnju i bol oslikavaju sudbine svih ostalih raseljenih iz Pripjata i okoline.

Tvorci serije su uspeli da pored igranog karakera implementiraju i dokumentarnu i obrazovnu notu. Funkcionisanje RBMK reaktora je bila vojna tajna. Gledaocima je na jednostavan način objašnjena dvostruka funkcija vode, da hladi i da smanjuje reaktivnost što čini konstrukciju RBMK reaktora jedinstvenom i nigde drugde primenjenom u svetu. Upravo zbog te mane u konstrukciji neophodno je izvršiti test održivosti postrojenja u trenutku kada pumpe za vodu stanu usled nestanka struje. Ono što se može zameriti autorima što, ipak, nisu malo detaljnije objasnili termin „Positive void coefficient“. Void coefficient (koeficijent praznine) predstavlja odnos vode i vodene pare. Usled ključanja vode stvaraju se mehurići odnosno praznine. Kod ostalih reaktora taj koeficijent je negativan jer više pare dovodi do manje reaktivnosti. Kod RBMK reaktora (dvostruke uloge vode) ovaj koeficijent je pozitivan jer više pare dovodi do veće reaktivnosti. Takođe, pomalo nespretno je objašnjena uloga grafita u jezgru. U dvominutnom predavanju Legasov objašnjava Šerbini da se grafit koristi da bi se smanjila brzina neutrona, odnosno povećala verovatnoća njihovog sudara i cepanja. U toku suđenja Legasov objašnjava da kontrolno dugme AZ-5 nije moglo da zaustavi reaktror je su kontrolne šipke iako izrađene od Bora ali da su vrhovi izrađeni od grafita i da je to razlog povećanja reaktivnosti. Zapravo kontrolne šipke imaju jedan segment od grafita a ne samo vrh. Pošto je visina reaktora 7 metara a brzina uvlačenja kontrolnih šipki 40 santimetara u sekundi potrebno je oko 18 sekundi da se kontrolna šipka potpuno uvuče i smanji reaktivnost jezgra. U trenutku uvlačenja kontrolne šipke istiskuju vodu i samim tim se povećava reaktivnost. Pošto su u trenutku aktiviranja AZ-5 protokola samo 6 od 211 kontrolnih šipki bilo uvučeno reaktivnost se toliko povećala da je svu vodu u trenutku pretvorila u vodenu paru. Pritisak vodene pare je bio toliko jak da su metalni poklopci teški 340 kilograma bukvalno poskakivali.

Detaljnije objašnjenje o reakcijama unutar jezgra u trenutku eksplozije poglegajte u videu koji je postavio Scott Manley.

Cherobyl je podsećanje šta može da se desi ukoliko se dozvoli ljudima željnim vlasti da upravljaju procesima i postrojenjima koje mogu da izazovu katastrofe. Takođe, serija nas jasno podseća na pogubnost laži i neizrečenih, skrivenih istina zarad „viših“ ciljeva.

Kakvo je stanje u Zoni isključenja bilo 2016. godine pogledajte u prilogu AL Jazeera

Kakvo je stanje u tom području danas pogledajte u sledećim video snimcima.

Za kraj trejler serije čisto da zagolica maštu. Ocena 95/100

Vladimir Radonjić