Fast & Furious Presents Hobbs & Shaw (2019)

Ovo je jedan od filmova koje možete da odgledate i da uživate u njemu samo ako potpuno isključite mozak. Toliko toga u vezi ovog filma je pogrešno da ako samo na trenutak počnete da razmišljate o tome biće vam loše u stomaku.

Vin Diesel (Dominic Toretto) i Paul Walker (Braian O’Conner) su u 6 od prvih 7 filmova u franšizi gajili „kult“ porodice i probleme „rešavali“ uz pomoć brzih automobila. Treći nastavak The Fast and the Furious: Tokyo Drift (2006) je malo iskočio iz priče ali je osnova, brzi automobili u akciji, zadržana. Ulaskom u franšizu Dwayna Johnsona (Hobbs) u petom filmu Fast Five (2011) i Jason Stathama (Deckard Shaw) u epilogu Fast & Furious 6 (2013) akcenat sa brzih automobila se prebacije na oružje i mišiće.

Potpuno je nejasno zašto su nosioci prava na franšizu dozvolili da se jedan ovako bezličan film, koji sem imena glavnih likova nema nikakve veze sa osnovnom pričom, snimi pod „kapom“ Fast & Furious. Iako je film najavljen kao spin-off franšize, sam naziv je totalno neinventivan jer koga nam to predstavljaju ako se Hobbs pojavljuje, u gotovo glavnoj ulozi, u prethodna 4 filma a Deckard Shaw u prethodna 2 filma. Jedino što smo novo saznali je da Shaw pored brata Owena (Luke Evans) ima i sestru Hattie (Vanessa Kirby), a Hobbs je napustio porodicu (brata i majku) na Samoi.

Priča o tajnoj organizaciji koja želi da spasi planetu zemlju tako što će da smanji prisustvo ljudi eliminacijom slabih i nevažnih jedinki ispričana je „milion“ puta. Da bi poništili deža vi efekat scenaristi su probali da priču osveže humorom, što im na početku filma i uspeva. Problem je što su kompletan humor zasnovali na činjenici da je Hobbs ogroman, a Shaw manji od njega. Stalno nadjačavanje ega dva glavna lika lošim forama o veličini međunožnih kuglica, kulminira uzvraćenim replikama „Niko neće da mi govori šta da uradim“ pre nego što urade nešto glupo i nepromišljeno od čega bi stradala većina junaka Marvelovog univerzuma. Spajanje dva ego manijaka sa zadatkom da spasu svet nikada nije dobra ideja.

David Leitch kao reditelj potpisao je dva vrlo uspešna filma Atomic Blonde (2017) i Deadpool 2 (2018). Ako znamo da je kao majstor nekoliko borilačkih veština svoj put kroz Hollywood krčio kao kaskader i dubler, postaje jasno zašto u svojim filmovima toliko važnosti pridaje koreografijama borbi koje su dovedene do savršenstva. Problem je kako sve te koreografije spojiti u smislenu celinu.

Scenaristi Chris Morgan (radio za scenaije za sve prethodne Fast & Furious fimove sem prva dva) i  Drew Pearce možda nisu osmislili preterano inteligentan osnovni zaplet po kome Hattie postaje nosilac kapsule sa virusom ubrizgavši je u svoje telo, ali za besmislenu scenu u kojoj elitni odred MI6, svi do jednog, stoje okrenuti leđima dok im Idris Elba (Brixton Lore) nonšalantno prilazi sa leđa odgvornost snosi reditelj.

Čak i ako zanemarimo besmislenost osnovnog zapleta, prosto boli koliko upada u oči nedostatak vremenske i geografske održivosti priče. Kada od doktora koji je proizveo virus saznaju da je ostalo 42 sata dok se kapsula u telu Hattie ne rastopi i ubije je i kroz isparenja kontaminira vazduh na celom svetu počinje trka sa vremenom.

Tu nastaje prvi problem jer očigledno scenaristi i reditelj ne znaju šta je Ukrajina, a šta Moskva. Tajna lokacija organizacije Eteon nalazi se u postrojenju napuštene nuklearne elektrane u Ukrajini (scene su snimane u termoelektrani Eggborough, Engleska), a predstavljeno je kao da se elektrana nalazi na sat, eventualno dva sata vožnje kolima i desetak minuta suspersoničnim borbenim avionom (ima tri sedišta ?!?) od Moskve. Vrhunac bezidejnosti reditelj pokazuje kada na kraju borbe uz napuštenu halu postavlja betonski znak za grad na kome piše Pripjat koji je napušten posle Černobilske katastrofe?!? Verovatno su čuli za Pripjat jer su odgledli seriju ali ne detaljno da bi znali gde se nalazi.

Uzgred napomenimo da je putno rastojanje između Moskve i Pripjata 878 kilometara putem preko Belorusije što je više od 11 sati vožnje.

Treći segment filma odigrava se u Samoi, jer Hobbs smatra da jedina osoba od poverenja koja je u stanju da popravi mašinu koja može da izvuče kapsule sa virusom iz Hattie, njegov brat. Logično?  Teško, jer ako Hattie ima 24 sata (ili malo više) života zaputiti se na drugi kraj sveta i nije preterano pametno.

Za put od „periferije“ Moskve (prema tvorcima filma Ukraina?!?) do Samoe potrebno je preleteti 14669 kilometara, a za to je potrebno skoro 19 sati.

https://www.travelmath.com/from/Moscow,+Russia/to/Samoa

Čak i da zanemarimo vreme koje je bilo potrebno aviošerifu Dinkley (Kevin Hart) da obezbedi let i da zanemarimo relaksirajuću vožnju naših „junaka“ prašnjavim putevima Samoe previše vremena potrošeno da bi se došlo do „najboljeg“ mehaničara čija su specijalnost kastom motori i automobili.

Završna scena borbe urađena je u najboljem maniru Hollywood-a, brza i sa puno preterivanja. Jedna od takvih „preteranih“ scena je i kada Hobbs snagom mišića sprečava helikopter da odleti?!? Ne samo da je „preterana“ već je slična scena već viđena u Captain America: Civil War (2016).

Samo prisustvo Dwayna Johnsona i Jason Stathama verovatno nebi bilo dovoljno da uz gomilu specijalnih efekata i kompjuterske animacije obezbede uspeh filmu da nema bedža Fast & Furious. Ono što je potpuno sigurno je da film nikoga neće ostaviti ravnodušnim, oni koji vole akcione filmove u kojima sve „pršti“ i dok gledaju film ne razmišljaju šta je realno a šta ne voleće ovaj film, oni drugi među kojima je i autor recenzije neće.

OCENA: 40/100

Vladimir Radonjić