JOKER (2019)

Joker je DC Comics supernegativac koga su stvorili Bili Finger, Bob Kane i Jarry Robinson. Prvobitno je planirano da lik Jokera bude ubijen prilikom prvog pojavljivanja (strip Batman objavljen 25. april 1940. godine) ali su scenaristi od toga odustali i učinili ga zakletim neprijateljem Batmana.

Lik Jokera je kroz stripove predstavljen kao inteligentni zločinac, sa sadističkim smislom za humor i neobuzdanom željom da stvara haos. Joker nema supermoći ali koristi iskustvo u hemijskom inženjerstvu da stvori kreativna oružja.

Dok Joker Jack Nicholsona (Batman (1989)) i Heath Ledgera (The Dark Knight (2008)) verno na film prenose karakter Jokera građen kroz strip, režiser Todd Phillips je u svom filmu prikazao Jokera na potpuno drugačiji način.

Joaquin Phoenix nas maestralno vodi kroz transformaciju Artura Fleka, psihički nestabilne osobe do Jokera sociopate. Artur Flek u želji da zaboravi zlostavljanje koje je preživeo kao dete kroz profesiju klovna se trudi da drugima podari radost za kojom čezne. Smeh koji tako želi da izazove kod drugih postaje njegov kompulsivni poremećaj. Odrastanje uz majku mentalno krhkog zdravlja uticalo je da postane socijalno neprilagođena osoba što ga čini predmetom podrugivanja pa čak i fizičkog zlostavljanja.

Fascinantna posvećenost Joaquin Phoenixa ulozi ogleda se i u podatku da je za potrebe filma smršao 23,5 kilograma. Premršavo, gotovo deformisano, telo Artura Fleka gotovo da budi mučninu dok se gleda i ne dozvoljava gledaocu da mu podari naklonost pored svega što mu se dešava.

Transformacija humanog društva u zajednicu u kojoj nema mesta za empatiju prema pojedincu oslikana je kroz prljavštinu koji nastaje štrajkom radnika čistoće i kroz smanjenje budžeta socijalnim službama koje Artura ostavljaju bez psihoterapeuta i lekova od kojih je postao zavistan. Ostavljen od društva da se sam bori sa svojim problemima Artur stvara imaginarni svet u kome se komšinica zaljubljuje u njega. Spoznaja da tog sveta nema, gubitak posla i fizičko maltretiranje ruše poslednji bedem na putu njegove transformaciju u Jokera koji svojim postupcima inspiriše potlačene da stvore haos u kome smrtno stradaju Thomas i Martha Wayne roditelji Bruce Waynea (Batman).

Da li je tako? Da li je Todd Philips to nama „podmetnuo“ nihilizam?

Da li je cela priča plod mašte Artura Fleka kroz koju on želi da pobegne iz psihijatrijske ustanove i ubacuje sebe u poznatu priču i uzima za sebe ulogu Jokera. Kraj filma i scena razgovora sa psihoterapeutom u sobi sa belim pločicama, identičnim koje vidimo u sceni, na početku filma, kada psihoterapeutu priznaje da se bolje osećao kada je bio zatvoren, me navode na tu pomisao jer prikaz psihijatrijskog odeljenja Arkham State bolnice iz koje je ukrao dokumenta o svojoj majci se potpuno razlikuju.

Da li je Artur Flek zaista Joker to može biti predmet polemike, ali potpuno je sigurno da ovaj film nema ništa zajedničko sa žanrom na koji naslovom sugeriše. Čak je Todd Philips u izjavama za medije naveo da je Joaquin Phoenixa ubedio da se prihvati uloge jer je priča o superzlikovcu samo paravan za film za koji je inspiraciju našao u filmovima Martina Scorsesea Taxi Driver (1976) i The King of Comedy (1982). Možda otuda i Robert De Niro u ulozi komičara Murray Franklina.

Ono što je potpuno sigurno je da će film Joker ostati najkontroverzniji film 2019. godine. Odavno jedan film nije u ovoj meri konfrontirao gledaoce i kritiku. Dok u nekim sredinama gledaoci salvama aplauza pozdravljaju kraj filma, drugde (USA) ljudi sa strepnjom gledaju na film kao potencijalnu inspiraciju da se ponovi masakr iz bioskopa Aurora u Koloradu kada je ubijeno 12 i ranjeno 58 osoba tokom projekcije filma The Dark Knight Rises. Ta „negativna“ kampanja koja je dočekala film u USA može biti uzrok da film ne ponovi uspeh sa Venecijanskog festivala gde je dobio zlatnog lava. Da li će ponovo Oskar, posle Heath Ledgera, otići u ruke jednog „Joker“-a sada već postaje političko pitanje. Joaquin Phoenixa svakako zaslužuje oskara za ovu ulogu.

Film iako tragičan i težak za gledanje treba pogledati pre svega zbog maestralne glume Joaquin Phoenixa. Oznaku R (ne za mlađe od 17 godina) nosi sa pravom ne zbog nasilnih scena kako mnogi navode (ja ih baš i nisam video, bar ne u količini tipičnoj za Hollywood) već zbog kompleksnosti lika Artura Fleka i njegovog mentalnog stanja teško je očekivati da mlađi gledaoci razumeju film u potpunosti. Film ne zaslužuje ovacije na kraju projekcije jer smatram da je neprimereno aplaudirati ubici, ali zaslužuje priznanje jer je mnoge, očigledno, naveo na razmišljanje u kakvom društvu žive i da li takvo društvo ima potencijal da ljude sa margine pretvori u Jokere.

OCENA: 60/100

Vladimir Radonjić

Cika

Fantastican je!!!!