Minđušica (Fuchsia sp.)

Minđušica je mali, kompaktni, uspravni ili padajući, zimzeleni ili listopadni polužbun. Svi savremeni hibridi nastali su iz biljaka Fuchsia , poreklom iz centralne i Južne Amerike. U Evropu su donete krajem osamnaestog veka. Postoji više hiljada hibrida.

Minđušice cvetaju u letnjim mesecima obiljem visećih, jednostavnih ili duplih cvetova sa lagano povijenim ili posuvraćenim spoljnim laticama. Variraju u boji od tamno crvene i purpurne do nežno ružičaste i čisto bele, a često su i dvobojne. Pojedine imaju i šareno lišće. Što se tiče oblika, ima ih snažnih uspravnih, preko širokih i žbunastih, do puzajućih i visećih. Krupnije vrste su odlične za saksije i lepo se mešaju sa drugim letnjim cvećem, dok su viseće dobre za viseće korpe ili saksije koje se kače ispod prozora.

Da bi ostale zelene cele godine potrebna im je temperatura iznad 4°C , ali im ne odgovara temperatura viša od 32°C. Duži periodi na niskoj temperaturi prouzrokuju gubitak novog rasta. Ako se mladi izdanci osuše u zimu, u proleće orežite do osnove. Potrebno im je zaštićeno, delimično zasenjeno mesto, i plodno, vlažno ali ocedno zemljište.  Kada se gaje u saksijama potrebno je prihranjivati ih azotnim đubrivom, a u periodu cvetanja potreban je dodatak kalijuma. Razmnožavaju se zelenim reznicama  preko cele godine.

Od novembra do marta minđušica traži orošavanje jednom do dva puta nedeljno, zavisno od temperature. Što se tiče zalivanja, površina zemlje može da se osuši između dva zalivanja, ali je važno da središte busena ostane leti vlažno. Posle cvetanja orežite minđušicu da bi ste je podstakli da u proleće proizvede nove pupoljke. Grmaste biljke se mogu orezati za tri četvrtine. Starije biljke počnu da ogolevaju u donjem delu i nisu više dekorativne. Podložne su napadima gusenica.