Transilvanija: legendarni dragulj Rumunije

Rumunija, naš sused sa kojima oduvek imamo dobre odnose, da li zbog predrasuda ili neznanja ne izaziva u nama asocijacju na zanimljivu turističku destinaciju. Kakva zabluda!!! Morska obala Crnog mora, sa divnim plažama i jeftinim luksuznim hotelima, delta Dunava sa nacionalni parkom, Temišvar i Arad (srpski gradovi) za vikend posetu ljubitelja istorije, i naravno čarobna Transilvanija sa svojim legendama, prekrasnoj prirodi i prelepim očuvanim dvorcima.
Transilvanija je centralna rumunska regija i njena najveća oblast koja se prostire na Karpatima, obrasla šumom, tako da i sam naziv Transilvanije potiče od latinskih reči koje bi u prevodu značile “zemlja iza šume”. Glavna polazna tačka za obilazak Transilvanije je svakako grad Brašov. Brašov je uređen, mali planinski grad sa očuvanom arhitekturom iz predhodnih vekova i uticaja nemaca koji su do II svetskog rata bili većinsko stanovništvo.
Verovatno je najlepši deo godine za posetu rana jesen, jer onda možete u potpunosti uživati u eksploziji boja šumovite Transilvanije. Moja porodica je za posetu odabrala mini raspust za Dan primirja 11. novembra i na svu sreću svih dana imala prelepo sunčano vreme sa još ne opalim lišćem. Put do Brašova iz Beograda iznosi u kilometrima oko 560 i uglavno je magistralni sa malo autoputa, ne tako dobro obeleženi, a sam autoput je loše vidljiv na GPS-u kao i na lokalnom obeležavanju tako da smo mi u
odlasku našli jedva 100 kilometara a u povratku skoro 250 km autoputa. Nas je put vodio preko Vršca, graničnog prelaza Jaša Tomić , Temišvara i Deve. Neophodno je kupiti vinjetu na ulazu u samu Rumuniju, ima je uglavom na pumpama, ali ne i na prvoj na koju naiđete. Cena vinjete je 4 € za 7 dana.
Za smeštaj smo odabrali mali hotel u samom centu starog dela grada Drachenhaus ( https://www.booking.com/hotel/ro/drachenhaus ). Cena za tri noćenja sa doručkom za dve osobe je oko 150 evra, sobe su lepe, tople, prostane, a doručak obilan). Kako imamo decu strosti 14 i 8 godina, i
želeli smo posebnu sobu za njih, dobili smo potpuno odvojen deo za naše dve sobe. Hotel nema svoj parking. Postoji parking na ulici koji će vam osoblje sa recepcije uplatiti preko SMS-a , a onda vi to platiti uz račun pri polasku. Inače svi veoma dobro govore engleski i nemački jezik. Za svaku preporuku je i restoran u okviru hotela, sa fenomenalni lokalnim specijalitetima i velikim izborom vina, a kao gost hotela imate i dodatni popust.

U samom Brašovu ima nekoliko zanimljivosti koje treba obavezno posetiti: Crnu crkvu, Šei kapiju, Crnu i Belu kulu smeštenu na tvrđavi iz 16. veka, Stradu Sforu, jednu od najužih ulica u Evropi, za koju legenda kaže ako je par prođe držeći se za ruke i ne dodirne ni jednom zidove ostaće zauvek zajedno. Muž i ja smo provalili tajnu-potrebno je da jedno vodi, a drugo da ga sa verom prati. Valjda je to tako i u životu. Strada Sforu je na nekih stotinak metara od hotela.

Obavezno je popeti se žičarom na brdo Tampa iznad Brašova, gde u stilu Holivuda stoje svetleća slova imena grada Brašov. Žičara se u odnosu na naš hotel nalazi odmah iza na nekih 300 metara.

Prvi dan nakon puta odabrali smo za posetu najpoznatijeg dvorca Transilvanije, tzv. Drakulin zamak ili Zamak Bran (Castelul Bran), koji se nalazi na 30-tak kilometara od Brašova. Cena ulaznica je: odrasli 40 lea, deca iznad 7 godina 25 lea. Karte možete kupiti i elektronskim putem
( https://www.getyourguide.com/ ), naravno možete ako samostalno putujete i da dokupite zvučni vodič za 10 lea.

Drakulin dvorac bi trebao da predstavlja vrhunac ovog putovanja, ali zato budite spremni odmah u startu na malo razočarenje. I ako ga povezuju sa Drakulom tj. vladarom – I rumunskim nacionalnim herojem, Vladom Cepešom, on gotovo nema dodirnih tačaka sa istorijskim činjenicama. Zamak je danas otvoren za turiste, sa postavkom umetničkih predmeta, narodne radinosti i nameštaja iz kolekcije Marije od Edinburga, rumunske kraljice koja je u zamku živela sa svojim mužem, kraljem Ferdinandom I, u toku prve polovine XX veka. Pod brdom na kome se nalazi zamak nalazi se vašar tradicionalne rumunske narodne umetnosti, u prevodu bi značilo kao da se nalazite na Zlatiborskoj pijaci.

Prvo utvrđenje na mestu današnjeg zamka napravili su Tevtonski vitezovi 1212g., kao stražarsku ispostavu na ulazu u klanac, na granici Transilvanije i Vlaške. Razorili su ga Mongoli 1242. godine.
U srednjem veku zamak Bran se prvi put pominje 1377. godine kada je kralj Lajoš I Anžujski dozvolio Saksoncima nastanjenim u Brašovu da na tom mestu podignu kamenu citadelu. U period 1438 -1442. godine zamak je predstavljao značajno uporište protiv Otomanske imperije. Sa početka XV veka zamak je jedno vreme bio u posedu vlaškog kneza Mirče Starijeg (dede Vlada Cepeša).
1920. godine zamak je postao rezidencija rumunske kraljevske porodice i omiljeno prebivalište Marije od Edinburga, majke buduće kraljice iz loze Karađorđević, Marije Karađorđević.
I ako ne postoji nikakav dokaz da je Vlad Cepeš ikada kročio nogom u Bran, ovaj zamak se reklamira kao Drakulin zamak, pod izgovorom da je upravo Bran poslužio kao inspiracija Bremu Stokeru za pisanje romana Drakula. U samom zamku se nalazi i postavka u vezi sa istorijskom ličnošću Vlada Cepeša kao i fiktivnog lika Drakule.


Pored samog zamka nalazi se montažni “Ukleti zamak” gde za 15 lea možete doživeti izvorne prizore i zvukukove koji dočaravaju pravu stravu.

Uz sam zamak nalazi se prijatan kafe-restoran gde možete nešto popiti i prezalogajiti, a u samoj varošici Bran, van muzejskog kompleksa, nalazi se mnoštvo tezgi brze hrane, kao i restorančići sa lokalnim specijalitetima (u rumunskoj kuhinji meso se služi isključivo samo, bez dodataka, tako da uvek treba naglasiti ako hoćete još nešto u prilogu, kao posebno jelo).

Za ostatak dana preporučujem povratak u Brašov i obilazak grada, eventulni šoping i večeru u starom delu gradu u nekom od restorana uz glavnu i bočne uličice. Na samom početku šetališta imate srpski restoran (Taverna Serbului) sa našim specijalitetima i etno – folk muzikom iz Srbije, ali slobodno ga možete zaobići, jer je skup, a hrana ništa posebno.


Sledeći dan je bio rezervisan za posetu Dvorcu Peleš (Castelul Peles). Od Brašova put vas vodi preko prelepih pejzaža do Sinaje, poznatog zimskog i turističkog centra Rumunije. Do samog zamka imate oko 45 km. Put je prilično opterećen i vozi se veoma sporo, posebno u danima vikenda. Naoružajte se strpljenjem i uživajte u krajoliku. Sam dvorac Peleš je neorenesansni i jedan od najlepših i najpoznatijih u Rumuniji.

Izgradnju dvorca je naručio kralj Karol I Rumunski, zvanično je građen od 1873. do 1914. godine. Dvorac je izgrađen od drveta, kamena, cigle i mramora i u njemu se nalazi više od 160 soba. Prvi na svetu je imao ugrađen lift. Prvobitno je zamišljen kao Karlova letnja rezistencija, ali je dvorac neko vreme bio službeni kraljevski dvor i tako je ostao sve do preuzimanja vlasti od strane komunista. Dvorac je proglašen muzejom 1953., pa tako i ostao iako je 2011. godine vraćen u vlasništvo kraljevske porodice. Slika dvorca se nalazi na novčanici od 500 rumunskih lea.
Nažalost mi nismo imali sreće da dvorac posetimo iznutra, jer je tih dana bio u rekonstrukciji i sređivanju, ali neponovljiv je osećaj obići ga i spolja, i diviti se lokaciji, fasadi, fontanama i sklupturama. Za vašu informaciju, ponedeljkom je zatvoren, a radno vreme je do 17.00 časova.

Ostatak dana možete iskoristiti šetnjom po Sinaji Brašov ili opet nazad za Brašov i popeti se žičarom na planinu Tampa iznad grada i uživati u pogledu na kotlinu i grad Brašov.

Blizina hotela i žičare je prednost, jer kada se popnete do kraja žičarom imate hod kroz šumu još jedno 10-15 minuta do samih slova i platoa odakle je najbolji pogled. Ne savetuje se ozbiljnije planinarenje okolo, zbog prisustva mrkih medveda, koji su zaštitni znak faune Transilvanije.

Poslednji dan našeg boravka i pre povratka za Beograd, iskoristili smo za posetu zamka Hunjadi ili zamka Korvin (Castelul Corvinestilor), u kojem je živeo ugarski regent Janoš Hunjadi, koji je u našoj epskoj poeziji opisan kao Sibinjanin Janko. On se nalazi na obodu grada Hunedoare, na putu povratka ka Beogradu, 335 km od Brašova. Svojim velelepnim gotičkim izgledom podseća na prave dvorčeve iz filmova, koji dominira čitavom okolinom. I gle čuda, ovde je sniman jedan deo filma o Hariju Poteru.
Lično na mene ovaj dvorac je ostavio najveći utisak. Njegove impozante zidine, pokretni most preko rečice Zlatesi, očuvanost i velelepnost vas ostavljaju bez daha. Zamak potiče iz XIV veka, podignut od porodice Anžu i tada postaje sedište transilvanijskog vlada, Janoša Hunjadija. Tvrđava se sastoji od niza pravougaonih hala, koje su povezane kružnim i pravougaonim kulama, korišćenim za odbranu, ali i kao zatvorske ćelije.

Jedna informacija koja je sve nas zgranula: kada se popnete na njegove zidine shvatite svu bedu i bezobrazluk Čaušeskove vladavine, umesto očuvanja okoline za ovako značajan dvorac, videćete gomilu
dimnjaka, ogromne ružne, polusrušene fabrike i neka vrlo nesređena naselja. Prosto bode oči!

Potrebne informacije oko posete: zamak je otvoren svaki dan od 09.00h do 20.30h, cena ulaznica je od 20-30 lea za odrasle i zavisi od sezone: u novembru je bila 20 lea, deca starija od 7 godina – 5 lea, penzioneri – 10 lea, zvučni vodič 6 lea (http://www.castelulcorvinilor.ro).

Obilazak Transilvanije smo završili kratkom posetom grada Deve i ručkom u slučajnom odabiru picerije Casa Rustica, koja se ispostavila pun pogodak, em ukusna, em jeftina, em odmah preko puta nje je parking.
Ovim putovanjem su bila oduševljena kako naša deca, tako i nas dvoje odraslih. Nekako nas je na ovom putu sve poslužilo i vreme i mesto i hotel. Gostoljubivost Rumuna je velika, lepote dvoraca izuzetne, a koga zanima istorija, ovo će svakako biti inspirativno putovanje.
Da ne bi bilo sve savršeno, probrinuli su se rumunski putari (za nevericu još gori od naših), koji ne obeležavaaju put i naravno policija koja čeka na svakom koraku, ako ne daj Bože za koji kilometer povećate brzinu.

Naravno, na ovu destinaciju možete otići i za manje novca, sa nekolicinom naših turističkih agencija. Dva noćenja sa prevozom i obilaskom sva tri dvorca možete naći e za 110 evra po osobi.
U budućnosti planiramo putovanje na deltu Dunava, sa obilaskom Konstance, pa se onda javljamo sa novim utiscima.

Autor teksta i fotografija; Dragana Tomićević Gavrilović, lekar i ljubitelj putovanja.